Sportski klub Volley
osnovan 2007. godine

Pioniri trenera Mitra Banjca su još jednom osojili prvo mesto u Ligi TNS, koju organizuje Odbojkaški savez Novog Sada, i po peti put od osnivanja Kluba postali šampioni.

Na osnovu Pravilnika o takmičienju OSSRB, a zbog proglašenja vanrednog stanja na teritoriji Srbije, donesena je odluka da se sva odbojkaška takmičenja prekinu i da se prvoplasirane ekipe, u tom trenutku, proglase pobednicima svojih takmičenja za sezonu 2019/2020!

Nekoliko dana ranije, pre ove odluke, u medjusobnom odmeravanju snaga, naši dečaci su pobedom od 2-1 u setovima, savladali, do tada lidera na tabeli, sremskokarlovačku ekipu Stražilova i preuzeli mesto na tronu. Igrom slučaja, na sreću naših pionira, ta utakmica je na kraju i odlučila prvaka. Svakako, da je bila obrnuta situacija, ne bi bilo nezasluženo i da su dečaci Stražilova odneli trofej.

OSNS je danas, u školskom dvorištu OŠ ''Dositej Obradović'', organizovao promociju šampiona. Medalje i pehar namenjen prvaku našim odbojkašima dodelili su nekadašnji pioniri SK Volley: Veljko Prišić, prvotimac Vojvodine, te juniori ovog Kluba, Uroš Malešević i Uroš Mišković.

Ceremoniji su prisustvovali predsednik Kluba Vasa Mijić, kao i sportski direktor Andrija Gerić, koji su čestitali dečacima na ostvarenom rezultatu i poželeli im još puno uspeha u budućnosti. 

Tokom sezone za tim su nastupali: kapiten Grekulović, Ćućilović, Krnjajić, Torbica, Deretić, Mišković, Kuljić, braća Jovanović, Toma i Viktor, braća Čolaković, Pavle i Nikola, Djordjević, Popin, Vasiljev i braća Dumanjić, Djordje i Vuk.

Nakon deset godina vrednog i požrtvovanog rada, posla punog ljubavi i pažnje posvećenog deci, na stotine  kvalitetno obučenih mladih odbojkašica i odbojkaša, državnih reprezentativaca, naš klub je dočekao da jedan od njegovih nekadašnjih igrača, Veljko Prišić (2000), započne pripreme sa seniorskim pogonom najtrofejnijeg kluba sa naših prostora OK Vojvodina Ns seme. 

Prve odbojkaške korake Veljko je načinio u sali OŠ ''Dositej Obradović'' pod dirigentskom palicom trenera Banjca, kada je bio peti razred. U narednih nekoliko sezona provedenih u pionirskoj selekciji našeg Kluba skrenuo je pažnju na sebe. Vredan uvek željan igre, maksimalno motivisan za rad, bio je jedan od predvodnika tima koji je osvojio bronzu na Prvenstvu Vojvodine i zajedno sa svojim saigračima obezbedio plasman na prvo državno prvenstvo koje je Klub odigrao 2016. godine. 

Odlične igre u SK Volley su ga preporučile Vojvodini u kojoj je prošao sve mladje selekcije a sada, na radost svih nas, zakucao i na vrata prvog tima.

Čestitamo Veljko, iznenadjeni smo, iako smo očekivali da ćemo te uskoro videti medju najboljima?

• Trener Gavrančić me je, nakon ove duge pauze koju je prouzrokovala Korona, zaista obradovao pozivom na pripreme seniorske ekipe, kaže Prišić, koji je prethodnu sezonu završio kao igrač ekipe Novog Sada, u koji ga je naš šampion poslao na kaljenje.
  

Gde se održavaju pripreme?

• Radimo na Fruškoj Gori, preciznije, na Glavici, u šumskoj oazi, okruženi zelenilom i svežim vazduhom. Započeli smo sa trčanjem, vežbama snage i istezanjem, što je bilo i očekivano uzimajući u obzir dadugo nismo radli. Verovatno ćemo se uskoro družiti i sa loptom, mada je za sada, priprema tela, za napore koji slede, na prvom mestu.
  

Kako se osećaš posle prvog treninga sa seniorima?

• Bilo je lepo, zadovoljan sam. Trčali smo krugove po brdskom terenu i mogu reći da je bilo zaista naporno ali sam izdržao sve što je bilo predvidjeno.

Kakvi su planovi, Tvoji, šta očekuješ od ovih priprema?

• Još uvek sam, onako, možda zatečen ali poznavajući sebe znam da ću pružiti maksimum, vredno trenirati, slušati trenere i starije saigrače i pokušati da se što duže zadržim medju prvotimcima. Da li će to biti dovoljno ili ne, videćemo? Uglavnom, neću odustati od želje da zaigram za prvi tim Vojvodine.

Na kraju, Veljko se zahvalio svima: Upravi kluba iz kog je potekao, svojim trenerima i poželeo da u budućnosti neki od njegovih saigrača, takodje nekadašnjih pionira naše ekipe, koji sada igraju u mladjim selekcijama, Kozić, Mišković, Malešević, Ćulibrk ubrzo dodju do najbolje selekcije Voše.

Andrija Gerić, čovek koji je uz Vasu Mijića osnovao naš SK Volley, nekadašnji odbojkaš italijanskog Lubea, otvorio je, da tako kažemo, drugu sedmicu intervjua koje ovaj Klub, u danima izolacije, realizuje sa svojim legendama - odbojkašima koji su ispisivali istoriju igrajući u crveno belom dresu.

U nastavku teksta, pokušaćemo da Vam približimo kako je to izgledalo:

Andrija, Finale Lige Šampiona, 2002. u Poljskoj, osvojio si poslednji poen, šampionski, šta pamtiš sa tog meča?

• Taj poen, bio je jedan od najdražih u karijeri. Osvajanje Lige šampiona je vrhunac, nešto neopisivo. To je bio i moj lični cilj. Imali smo jaku ekipu, igrali odlično. Osvojili Evropu. Na žalost, vrlo brzo, kad smo se vratili u Italiju, čekalo nas je četvrtfinale sa Ferarom, koje smo, na iznenadjenje, izgubili. Završili smo play off na samom početku i sa nekom vrstom tuge zatvorili tu sezonu.

Šta ste više želeli, čemu se radovali, šta Vam je bilo važnije, prvi Skudeto ili Liga šampiona?

• Kao dete, italijanska odbojka je za mene bila san. Bila je vrlo popularna u Srbiji. Želeo sam da jednom kad porastem osvojim Italiju. I desilo se, 2006. Osvojili smo šampionat Italije, prvi za mene, prvi za Lube, i danas, mogu da kažem, da mi je on bio važniji. Svi smo uložili puno, sturčni štab, igrači, uprava kluba, pa je pobeda u Pesaru bila najlepša nagrada za sve.

Marko Podraščanin, vaš naslednik, sjajni srednji bloker, preporučili ste mu Lube?

• Da, Marko je odličan momak, ponikao je u Vojvodini kao i ja ali smo se prvi put sreli na pripremama reprezentacije u Beogradu. Preporučio sam mu Lube i nismo pogrešili, ni on, ni Lube a ni ja.

Kada ste stigli u Lube, 2001. već ste, iako mlad, bili ikona svetske odbojke, dve Olimpijade, Atlanta (bronza) i Sidnej (zlato), nakon toga, igrali ste 2004. u Atini i 2008. u Pekingu. Hteli ste i peti put?

• Da, imao sam sreće, da kao vrlo mlad zaigram za reprezentaciju svoje zemlje i učestvujem, kao igrač, na četiri Olimpijade Želeo sam i na petu, ali kao psiholog, to je bio i ostao moj cilj. Petnaest goidna sam igrao u reprezentaciji sa, mislim, 342 nastupa. Psihologija je moja budućnost, radim ono što volim, i kao mental couch saradjujem sa mladim odbojkašima i sportistima, uopšte, kao i sa onima, koji su na zalasku karijere, savetovajući ih kako dalje.

Kakav je, danas, Vaš odnos sa Ivanom Miljkovićem, zvezdom Lubea, sporta, Vašim nekadašnjim saigračem?

• Odličan. Dugo godina smo igrali zajedno, reprezentacija, klubovi. Bili smo nerazdvojni, cimeri. Bio sam mu kum kada se venčao. I danas smo sjajni prijatelji i drago mi je štoje deo mog života. Sport nas je spojio, bez odbojke ne bih upoznao Ivana i mnoge druge, zaista vredne i dobre ljude. Mi smo primer, da kad se karijera, kakva god ona bila, završi ostaje neraskidivo prijateljstvo, podrška, nešto puno vrednije od pobeda na terenu. 

Šta mislite o reprezentaciji Srbije i kako komentarišete to što  nisu izborili učešće na OI u Tokiju?

• Imamo jak tim. Prve kvalifikacije, u Bariju, bile su pravi trenutak da se obezbedi viza za Japan. Ipak, Italija je igrala dobro, ne spektakularno, ali dovoljno kvalitetno da nas je pobedila. Druga šansa, u Berlinu, takodje prokockana, bila je jednaka lutriji. Pored još pet odličnih selekcija nismo pronašli svoj put do Igara. Na žalost, srpski odbojkaši nisu videli Rio, neće ni Tokio, to je stvarnost.

Bruno Rezende, da li ste uživali igrajući sa njim?

• Mislim da jesam, on je sjajan dizač. Lucidan, zna da igra, odlučan je u svojim zamislima. Definitivno, bilo je lepo igrati sa njim.

Koji trener vam je dao najviše kroz Vašu karijeru?

• Od svih sam naučio nešto. Imao sam puno trenera i svaki od njih je ostavio nekakav trag. Fefe De Djordji, na primer, igrali smo zajedno, a kasnije, u Lubeu, mi je bio trener i dao je zaista mnogo za moju karijeru, takodje Kastelani, koji je koristio mnogo psiholoških trikova, koje, sa ove distance, odlično razumem, njihovu svrhu suštinu. 

Možete li nam reći nešto o Vašoj trenutnoj ulozi? Znamo da ste se okrenuli mentalnom treningu.

• U Srbiji sam završio karijeru, zatvorio krug da tako kažem, i već tada znao da je psihologija u sportu moj novi cilji. Završio sam fakultet psihologije i krenuo putem mentalnog trenera, za kojeg, takodje, imam završenu visoku školu. Trudim se da koristim znanje iz obe sfere kako bih pomogao svojim klijentima. Naravno, imam i svoj Klub, SK Volley, u kome uče i igraju se neki novi odbojkašice i odbojkaši, budući šampioni.

Kada ste bili igrač, da li ste, na neki način, bili psiholog u svlačionici?

• Da se našalim, po nekad su me zvali mudracem. Voleo sam psihologiju i tokom igračke karijere. Zanimao me je posao trenera, ali sam shvatio da ipak nije za mene. Nisam sebe video uz ekipe, putovanja, karantine. Umesto toga, ovaj posao kojim se bavim, me po malo odvede od kuće, ali donosi onu bliskost sa sportom, dovoljnu da budem deo njega. Kroz svoje klijente naučio sam mnogo o raznim sportovima, nekima o kojima ni blizu nisam znao, a koje sada daleko jasnije vidim.

Da li Vam nedostaje odbojka?

• Nedostaje mi svlačionica, igrači, energija na terenu izmedju nas. Nedostaje mi lakoća života, opuštenosti. Spavaš, jedeš, treniraš, ne razmišljaš ni o čemu, samo o igri. Sanjam, u nekoj noći, da treba da igram, izlazim na teren, po nekad, isto sanjam, ali da nisam spreman. Mešaju se snovi, ali na javi, znam da to nije to. Odbojka je lepa prošlost od koje sada uživam.

Bili ste sjajan čovek za svlačionicu, pozitivan, humorista. Fefe Vas je često ''peckao'' zbog kilaže? Voleli ste da jedete?

• Uvek sam imao nekoliko kilograma više, ali sam, isto tako, gotovo uvek, nalazio milion ''pravih'' razloga zašto je to tako. Nekad sam pio puno vode, nekada su mi kosti bile teške i slično, izmišljao sam svašta. Medjutim, danas, mogla bi se ''skinuti ''po koja kila.(smeh)...

Na kraju, posle svih godina provedenih u crveno beloj boji Lubea, šta biste rekli?

• Godine u Lubeu su ble prelepe. Borili smo se zajedno, bili smo odlična ekpa, složna grupa. Ponosan sam, što sam uz mnoštvo sjajnih odbojkaša, sa svetske tačke gledišta, bio deo Lubeove porodice. Takodje, danas sam veliki fan crveno belih!
  

Nakon dvadesetak utakmica, koje su prethodile finalnom turniru pionirskog prvenstva Vojvodine i još dve na njemu, pioniri našeg kluba su zasluženo izborili veliko finale i nakon vrlo zanimljive utakmice, na kraju, zaslužili srebrnu medalju, vicešampionsko odličje i plasman na finalni turnir prvenstva Srbije.

U polufinalu, izabranici trenera Banjca, pioniri, predvodjeni Jovanom Torbicom, savladali su odličnu ekipu Kleka sa 3-1. U utakmici prepunoj neizvesnosti, dugih i atraktivnih poena, bolje su se snašli naši dečaci stekavši prednost od 2-0 u setovima. U trećem setu, iako su vodili, bili na korak maksimalnog rezultata, oni su stali, prepustili inicijativu Klečanima koji su smanjili na 2-1. Četvrti set je u potpunosti pripao našem timu za konačnih 3-1 i plasman u finale.

Sa druge strane, u prvom polufinalnom meču, ekipa Proletera je iznenadila favorizovanog domaćina, ekipu Stražilova, i sa rutinskih 3-0, nagovestila visoke domete u finalu.

U duelu koji će odrediti šampiona, u prepunoj sali sremskokarlovačke OŠ ''23. oktobar'', a kojem su izmedju ostalih prisustvovali veilkani srpske odbojke, Vasa Mijić, Andrija Gerić, Vladimir Batez, trofejni stručnjak Nedžad Osmankač, selektor pionira Strahinja Kozić i njegov asistent Bojan Mihajlović, trener Dejan Vulićević, nekadašnji medjunardni sudija Mića Djurić, vidjena je lepa odbojka. Nakon preokreta, zasluženo je slavio tim Proletera iz Zrenjnanina sa 3-1.

Sem prvog seta, kojeg su u jednom dahu odigrali naši dečaci, Proleter j bio raspoložniji, konkretniji i rekli bismo fiziči svežiji rival. Borili su se naši odbojkaši, pokušavali, ali više od osvojenog seta nisu mogli. Nedostatak koncentracije u finišu četvrtog seta, nekoliko neiznudjenih grešaka naših pionira, odvelo je zrenjanince ka tronu i drugoj titluli šampiona od osnivanja kluba!

Klek je osvojio bronzu iako su odbojkaši Stražilova vodili sa 2-0 u setovima i 21-19 u trećem setu.

Individualno priznajne -  najbolji tehničar turnira, pripalo je našem Dušanu Ćućiloviću koji je zaist sjajno dirigovao igrom našeg tima, ne samo na ovom turniru već kroz čitav dosadašnji tok sezone. 

Karlovčani su još jednom pokazali da su pravi domaćini, da poznaju odbojku i da je vole. Prepuna sala kroz sve četiri utakmice turnira, atmosfera na nivou velikih takmičenja, frenetično i sportsko navijanje, učinili su ovo finale takvim kakvo je bilo - fenomenalnim. 

Kadetkinje našeg kluba, odbojkašice rodjene 2003. godine i mladje, su na najbolji mogući način započele Prvenstvo Vojvodine pobedom od 3-0 nad ekipom Maks Šid.

Tokom čitave utakmice odbojkašice trenera Dragana Stojića su diktirale ritam, bile bolje i bez većih problema privele utakmicu kraju. Iz seta u set igra je bila sve bolja a rezultat ubedljiviji.  Na kraju, posle sat vremena igre, prva tri boda u grupnoj fazi takmičenja zasluženo su zabeležena na konto naše ekipe.

Veoma dobra igra svih devojaka daje za pravo da se nadamo pozitivnom rezultatu i u narednom susretu protiv ekipe Stara koji se igra u nedelju, 15.03. od 13:00h u sali OŠ ''Dositej Obradović''.

Posle pionira, koji su se i ove godine, po peti put za redom, plasirali na finalni turnir prvenstva Vojvodine, svoje takmičenje započinju i njihovi mladji drugari  - pretpioniri, odbojkaši rodjeni 2006. i mladji.

U kancelariji OSV, u prisutvu predstavnika klubova, Branko Majkić, direktor takmičenja, izvukao je dve grupe u kojima će se po pet klubaova boriti za plasman medju četiri najbolja koja će učetstvovati na finalnom turniru prvenstva Vojvodine za pretpionire.

U prvoj grupi su naši dečaci, a društvo će im praviti Stražilovo Sremski Karlovci, Vrbas, Somor i Vojvodina. U drugoj grupi su timovi iz Banata, Klek, Proleter Zrenjanin, Borac Stračevo, Kikinda i Bavanište.

Prvo kolo je na programu 7/8.03.2020. a naši dečaci su slobodni. Nakom toga, u drugom kolu, oni dočekuju Vrbas, u trećem putuju za Sremske Karlovce, dok im u četvrtom kolu dolazi Sombor. Poslednju utakmicu grupne faze izabranici trenera Banjca igraće sa OK Vojvodina Ns semE.

Od ove godine najbolje ekipe sa pokrajinskog nivoa stiču pravo učešća na prvom pretpionirskom prvenstvu Srbije.

Nakon veoma dobrih igara u grupnoj fazi, a zatim i u drugom delu pionirskg prvenstva Vojvodine, naše odbojkaše čekaju dve najvažnije utakmice u dosadašnjem delu takmičenja, koje će, u nedelju, 08.03. odigrati u Sremskim Karlovcima, u okviru finalnog turnira.

Prvi polufinlani par čine zrenjaninski Proleter i domaće Stražilovo, utakmica počinje u 10:30h, dok se nakon nje, u drugom polufinalu, ukrštaju naš SK Volley i Klek, od 12:30h.

Pobednici ovih susreta igraju za zlatoi pehar namenjen šampionu, od 18:30, dok će poraženi, od 16:30, dati sve od sebe, da sa bronzanom medaljom završe turnir i domognu se državnog prvenstva.

Izabranici trenera Banjca vredno rade, pružaju svoj maksimum na svakom treningu pa stoga verujemo da će naši pioniri odbraniti tron, sačuvati zlato od lane i obezbediti još jedno igranje na prvenstvu Srbije

Naše odbojkašice, kadetknije, očekuje prva utakmica u okviru grupne faze kadetskog prvenstva Vojvodine. 

Izabranice trenera Stojića dočekuju ekipu MAKS ŠID, sa kojom će, u okviru prvog kola, započeti ka ostvarivanju svog cilja, plasmanom u nokaut fazu takmičenja. Ekipa je spremna, motivisana i što je najvažnije kompletna. Nadamo se, da će Mia Mišković, kapiten našeg tima,zajedno sa svojim drugaricama pobedom započeti ovo takmičenje.

Utakmica se igra u subotu, 07.03.2020. sa početkom od 17h u sali OŠ ''Dositej Obradović'' 

Iako nismo učestvovali, imali svog predstavnika koji se borio za pehar namenjen prvaku juniorskog prvenstva Vojvodine, s ponosom možemo reći da su naši dečaci, nekadašnji članovi SK Volley, obeležili ovaj dogadjaj koji je minulog vikenda završen u Kleku.

Naime, u utakmici finala, koje su odigrali odbojkaši Vojvodina Ns seme i OK Novi Sad, nastupilo je jedanaest odbojkaša, koji su do izlaska iz pionirske konkurencije odbojkaško znanje sticali u našem klubu, pod dirigentskom palicom trenera Mitra Banjca, koji je prisustvovao meču i sa ponosom, nakon finala, barem na kratko, opet, okupio svoje nekadašnje odbojkaše.

Za Vojvodinu, koja je osvojila titulu, su nastupali: Uroš Malešević, Uroš Mišković, Aleksa Kozić, Veljko Ćulibrk, Aleksa Djurdjev, Uroš Muškinja i Marko Makarić, dok su u Novom Sadu igrali: Veljko Prišić, braća Novaković, Marko i Djordje, Nikola Suknjaja.

Sve ovo je veliki motiv za nas, upravu kluba, stručni štab i sve odbojkašice i odbojkaše, koji danas, ponosno, nose dres SK Volley, sanjajući svoje odbojkaške sne, da i dalje nastavimo u istom ritmu, maksimalno ozbiljno, posvećeno i požrtvovano u svakoj narednoj aktivnosti koja je pred nama. 

Nakon šest odigranih utakmica, četiri pobede i dva poraza, ekipu naših pionira, koje sa klupe predvodi trener Mitar Banjac, očekuju još mdve utakmice posle kojih će, svi verujemo, izboriti peto za redom finale Prvnestva Vojvodine.

U ova dva susreta, a prvi je na programu već danas, u 21h, u Kleku, našim dečacima su potrebna dva seta kako bi i teoretski obzbedili mesto u četiri najbolje pionirske ekipe Vojvodine. U subotu je meč u Somboru, od 13h, protiv ekipe domaćina koja takodje ima pretenzije na finalni turnir.

Ekipa je kompletna, spremna da prikaće odličnu igru i nadamo se dovoljno efikasnu za siguran prolaz u F4.