posted by admin on April 27, 2020

Andrija Gerić, čovek koji je uz Vasu Mijića osnovao naš SK Volley, nekadašnji odbojkaš italijanskog Lubea, otvorio je, da tako kažemo, drugu sedmicu intervjua koje ovaj Klub, u danima izolacije, realizuje sa svojim legendama - odbojkašima koji su ispisivali istoriju igrajući u crveno belom dresu.

U nastavku teksta, pokušaćemo da Vam približimo kako je to izgledalo:

Andrija, Finale Lige Šampiona, 2002. u Poljskoj, osvojio si poslednji poen, šampionski, šta pamtiš sa tog meča?

  • Taj poen, bio je jedan od najdražih u karijeri. Osvajanje Lige šampiona je vrhunac, nešto neopisivo. To je bio i moj lični cilj. Imali smo jaku ekipu, igrali odlično. Osvojili Evropu. Na žalost, vrlo brzo, kad smo se vratili u Italiju, čekalo nas je četvrtfinale sa Ferarom, koje smo, na iznenadjenje, izgubili. Završili smo play off na samom početku i sa nekom vrstom tuge zatvorili tu sezonu.

Šta ste više želeli, čemu se radovali, šta Vam je bilo važnije, prvi Skudeto ili Liga šampiona?

  • Kao dete, italijanska odbojka je za mene bila san. Bila je vrlo popularna u Srbiji. Želeo sam da jednom kad porastem osvojim Italiju. I desilo se, 2006. Osvojili smo šampionat Italije, prvi za mene, prvi za Lube, i danas, mogu da kažem, da mi je on bio važniji. Svi smo uložili puno, sturčni štab, igrači, uprava kluba, pa je pobeda u Pesaru bila najlepša nagrada za sve.

Marko Podraščanin, vaš naslednik, sjajni srednji bloker, preporučili ste mu Lube?

  • Da, Marko je odličan momak, ponikao je u Vojvodini kao i ja ali smo se prvi put sreli na pripremama reprezentacije u Beogradu. Preporučio sam mu Lube i nismo pogrešili, ni on, ni Lube a ni ja.

Kada ste stigli u Lube, 2001. već ste, iako mlad, bili ikona svetske odbojke, dve Olimpijade, Atlanta (bronza) i Sidnej (zlato), nakon toga, igrali ste 2004. u Atini i 2008. u Pekingu. Hteli ste i peti put?

  • Da, imao sam sreće, da kao vrlo mlad zaigram za reprezentaciju svoje zemlje i učestvujem, kao igrač, na četiri Olimpijade Želeo sam i na petu, ali kao psiholog, to je bio i ostao moj cilj. Petnaest goidna sam igrao u reprezentaciji sa, mislim, 342 nastupa. Psihologija je moja budućnost, radim ono što volim, i kao mental couch saradjujem sa mladim odbojkašima i sportistima, uopšte, kao i sa onima, koji su na zalasku karijere, savetovajući ih kako dalje.

Kakav je, danas, Vaš odnos sa Ivanom Miljkovićem, zvezdom Lubea, sporta, Vašim nekadašnjim saigračem?

  • Odličan. Dugo godina smo igrali zajedno, reprezentacija, klubovi. Bili smo nerazdvojni, cimeri. Bio sam mu kum kada se venčao. I danas smo sjajni prijatelji i drago mi je štoje deo mog života. Sport nas je spojio, bez odbojke ne bih upoznao Ivana i mnoge druge, zaista vredne i dobre ljude. Mi smo primer, da kad se karijera, kakva god ona bila, završi ostaje neraskidivo prijateljstvo, podrška, nešto puno vrednije od pobeda na terenu. 

Šta mislite o reprezentaciji Srbije i kako komentarišete to što  nisu izborili učešće na OI u Tokiju?

  • Imamo jak tim. Prve kvalifikacije, u Bariju, bile su pravi trenutak da se obezbedi viza za Japan. Ipak, Italija je igrala dobro, ne spektakularno, ali dovoljno kvalitetno da nas je pobedila. Druga šansa, u Berlinu, takodje prokockana, bila je jednaka lutriji. Pored još pet odličnih selekcija nismo pronašli svoj put do Igara. Na žalost, srpski odbojkaši nisu videli Rio, neće ni Tokio, to je stvarnost.

Bruno Rezende, da li ste uživali igrajući sa njim?

  • Mislim da jesam, on je sjajan dizač. Lucidan, zna da igra, odlučan je u svojim zamislima. Definitivno, bilo je lepo igrati sa njim.

Koji trener vam je dao najviše kroz Vašu karijeru?

  • Od svih sam naučio nešto. Imao sam puno trenera i svaki od njih je ostavio nekakav trag. Fefe De Djordji, na primer, igrali smo zajedno, a kasnije, u Lubeu, mi je bio trener i dao je zaista mnogo za moju karijeru, takodje Kastelani, koji je koristio mnogo psiholoških trikova, koje, sa ove distance, odlično razumem, njihovu svrhu suštinu. 

Možete li nam reći nešto o Vašoj trenutnoj ulozi? Znamo da ste se okrenuli mentalnom treningu.

  • U Srbiji sam završio karijeru, zatvorio krug da tako kažem, i već tada znao da je psihologija u sportu moj novi cilji. Završio sam fakultet psihologije i krenuo putem mentalnog trenera, za kojeg, takodje, imam završenu visoku školu. Trudim se da koristim znanje iz obe sfere kako bih pomogao svojim klijentima. Naravno, imam i svoj Klub, SK Volley, u kome uče i igraju se neki novi odbojkašice i odbojkaši, budući šampioni.

Kada ste bili igrač, da li ste, na neki način, bili psiholog u svlačionici?

  • Da se našalim, po nekad su me zvali mudracem. Voleo sam psihologiju i tokom igračke karijere. Zanimao me je posao trenera, ali sam shvatio da ipak nije za mene. Nisam sebe video uz ekipe, putovanja, karantine. Umesto toga, ovaj posao kojim se bavim, me po malo odvede od kuće, ali donosi onu bliskost sa sportom, dovoljnu da budem deo njega. Kroz svoje klijente naučio sam mnogo o raznim sportovima, nekima o kojima ni blizu nisam znao, a koje sada daleko jasnije vidim.

Da li Vam nedostaje odbojka?

  • Nedostaje mi svlačionica, igrači, energija na terenu izmedju nas. Nedostaje mi lakoća života, opuštenosti. Spavaš, jedeš, treniraš, ne razmišljaš ni o čemu, samo o igri. Sanjam, u nekoj noći, da treba da igram, izlazim na teren, po nekad, isto sanjam, ali da nisam spreman. Mešaju se snovi, ali na javi, znam da to nije to. Odbojka je lepa prošlost od koje sada uživam.

Bili ste sjajan čovek za svlačionicu, pozitivan, humorista. Fefe Vas je često ''peckao'' zbog kilaže? Voleli ste da jedete?

  • Uvek sam imao nekoliko kilograma više, ali sam, isto tako, gotovo uvek, nalazio milion ''pravih'' razloga zašto je to tako. Nekad sam pio puno vode, nekada su mi kosti bile teške i slično, izmišljao sam svašta. Medjutim, danas, mogla bi se ''skinuti ''po koja kila.(smeh)...

Na kraju, posle svih godina provedenih u crveno beloj boji Lubea, šta biste rekli?

  • Godine u Lubeu su ble prelepe. Borili smo se zajedno, bili smo odlična ekpa, složna grupa. Ponosan sam, što sam uz mnoštvo sjajnih odbojkaša, sa svetske tačke gledišta, bio deo Lubeove porodice. Takodje, danas sam veliki fan crveno belih!
Andrija Gerć je sa Lubeom, u periodu 2001/2008 osvojio: Ligu šampiona 2002, CEV kup 2005 i 2006, Titulu prvaka Italije 2006, Kup Italije 2008 i Super kup talije 2006 i 2008.


Leave a Comment

Fields with * are required.